Нихад Филиповић: КОМЕ СУ ТУРЦИ ВИШЕ ВАЉАЛИ

Нихад Филиповић

КОМЕ СУ ТУРЦИ ВИШЕ ВАЉАЛИ

Javno ne čestitam pravoslavni Božić, a nemam ništa protiv privatno ga čestitati mojim prijateljima, ne prevrtranetrima i kobajagi pravoslavnim na kub, nego onim… rijetkim iskrenim, skromnim vjernicima što se ne razmeću i ne mašu vjerovanjem kao zastavom kojom legitimiraju svakav smrad i nečovještvo.
Ne čestitam javno budući Srpsku Pravoslavnu Crkvu držim odgovornom za duhovno pripremanje genocida nad bosanskim muslimanima. A izvinjenja, pokore i pokajanja nema. I dok je tako, ja toj popovskoj bulementi ne čestitam.

Zato umjesto čestitke, popovima i svima koji ne znaju. evo jednog ČINJENIČNOG potsjećanja –

ISTORIJE O KOJOJ NAS NIŠTA NISMO ČULI U ŠKOLAMA.

(Preneseno sa portala Bošnjačko Oko; jedina moja skromna primjedba na donji tekst je: nisu Turci gradili, ali nisu ni branili, ni smateli da se gradi, a da su financijski pomagali i doprinosili- i toga je bilo)

КОМЕ СУ ТУРЦИ ВИШЕ ВАЉАЛИ?

Aуtoр: Сaбko Жигa (ћирилицom – пo жeљи aуtoрa)

У српском хисторографији Турци се углавном спомињу као варвари који су “џамијали” цркве а Бошњаци као њихови послушници. Требало би се ипак подсjетити да су за 400 година турске владавине Босном Бошњаци подигли преко четрдесет устанака а да је прва српска (невесињска пушка) запуцала тек на инцијативу Аустрије средином 19 виjека. Од Мустјбега Лицког, преко Мује Хрњице, Илхамије до Хусејн паше Градашчевића и Мухамеда Хаџијамаковића сви су се муслимански национални хероји поред Аустријанаца борили и против Турака. Требало би се такође сjетити да су у многе крајеве Турци населили православце и да су им прве цркве управо они подигли.
И стара и нову православну цркву у Сарајеву су направили Турци исто тако и обе цркве у Мостару . Турци су у Босни подигли преко стотину православних цркава а нису срушили ни једну. Турци су православце, данашње Србе населили у босанску Крајину, сjеверну и централну Босну, Лику , Славонију . Досељеним Власима у Босни само у 16 и поцетком 17 стољеца Турци граде манастире Папраћу , Тврдош , Житомислић , Озрен , Возућа , Удрим , Ломницу , Тамну итд ….
Осим што су православце населили у Славонију Турци су оснивали и прву српску епархија на тлу Славоније – Пожешку епархију 1582 г. Најстарије православне манастире у Славонији – Пакру и Ораховицу, као и Дејановац или Крушковац код Окучана такођер су направили Турци.
И Србе у Книнској крајини су населили Турци (додуше не као Србе). Врлика , Клис , Цетина , Сињ , Книн , Обровац , Дрниш су поцетком 17 века сви одреда били бошњацка муслиманска насеља. Венециjанским освајања су за неке значиле прогонство у Босну , а многи су прихватили хришћанство и остали . Као прави Босанци из крмалука су прихватили православље а не католичанство. Дакле, и њих су Турци тамо доселили .
Сjетимо се да су до доласка Турака у Београду живjели Маџари а да је најстарија православна црква у Београду – црква Ружица некада била католичка.
Питање се само намеће. Ако је тако тежак турски зулум био зашто су се православци чак и средином 19. стољеца из ” слободне ” Црне Горе насељавали у Босански пашалук.
НЕКЕ ОД ПРАВОСЛАВНИХ ЦРКВА саграђених ЗА ВРЕМЕ османске владавине У БОСНИ:
Стара православна црква Сарајево 1527.
Нова саборна Црква Сарајево 1863-1868
Црква Рођења Пресвете Богородице Мостар 1834
Саборна црква Мостар 1863-1873 .
Црква Успенија Пресвете Богородице у Ливну 1859.
Стара православна Црква Брчко 1839
Храм рођења Светог Јована Претече Зворник 1819
Црква светог оца Николаја у Фоци 1857.
Православна црква Столац 1870. Год.
Црква Успенија Пресвете Богородице Тузла 1874.
Православна Црква у Љубушком 1864.
Православна црква ” Успења Пресвете Богородице ” , Габела 19.вијека
Црква Успења Пресвете Богородице у Травнику 1852
Црква Св . великомученика Прокопија у Високом 1857.
Храм Светог Богојављења у Герзову Саграћен 1858.
Храм Вазнесења Господњег у Кљевцима 1850
Храм св . пророка Илије у Пецкој 1858
Храм св . оца Николаја у Среденику , Бањица 18. век
Храм св . ап . Петра и Павла у Саници Горњој 1850
Храм св . ап . Петра и Павла у Санском Мосту 1873
Храм Успенија Пресвете Богородице у Старом Мајдану 1861.
Храм Рођења св . Јована Крститеља у Хашанима 1868.
Храм Преображења Господњег у Великом Цвјетнићу 1788.
Црква у Црном Лугу 1855.
Св . пророка Илије Сокоцу грађена од 1876.
Стара црква брвнара у Анџић између 1875. и 1878.
Црква Успења Пресвете Богородице на Луцу 1834.
Црква Успења Пресвете Богородице у Чајничу 1863.
Црква Светог Николе У Челебићи 1834.
Храм Рођења Пресвете Богородице у Чипуљићу , Бугојно , 1853.
Црква Св . Климента Мостаћи код Требиња ( КСВ век )
Црква Св . Арханђела код Ластве ( КСВИ век )
Манастир Тавна првипут споменут 1548.
Манастир Глоговца 1867-1869.
Храм родјења пресветле Богородице у Буковац 1866.
Храм у Чајничу , око 1574.
Манастир Гомионица , 1596.
Крупа на Врбасу 19 век
Манастир Сасе 1557.
Манастир Света Тројица Возућа 1856-1859.
Манастир Озрен 1557.
Манастир Ломница 1578.
Манастир Липље (крај 15 века)
Манастир Житомишљић 1566.
Манастир Папраца 1540.
Манастир Тврдош 1510.
Манастир Дужи 18 век
Манастир Добрицевио 17 век
Манастир у Ловници 1578г . итд, итд.

Градили су Турци и ван Босне и Славоније :
Манастир Добриловина из 1592.
Пивски манастир 1586.
Св . Тројица Овчарско – кабларске манастир 1595.
Манастир Јовање 1536.
Преображење – Западне Морава.1530 .
Манастир Острог 17 ст

Фрагмент написа изнад улазних врата срушене Ферхадије – већи дио срушене џамије завршио је на сметљишту

Да су се у рату деведесетих Бошњаци руководили српскиm примером и уништавали остатке османске владавине , мало која стара црква у Босни би остала читава.
Ипак велики број тих цркава и манастира су порушени од стране хришћана (самостан Плехани, манастир Житомислић , православна црква у Мостару), вјероватно зато што су их подсјецали на мрске Турке